Slavimo jedan od najradosnijih i najveselijih Svetih Dana Jevrejskog kalendara – Purim, Praznik Žrebova.

Ovaj praznični dan obeležava JAH-ovu pobedu i izbavljenje Jevrejskog Naroda od njihovih neprijatelja u antičkoj Persiji.

„To je bilo trinaestog dana meseca Adara. Četrnaestog dana tog meseca oni su počinuli i tog dana su se gostili i veselili.“ (Estera 9:17)

Ta’anit Ester, Esterin post, se drži u čast trodnevnom postu Kraljice Estere pre nego što je molila Kralja da poštedi živote njenog naroda. Estera je rekla svom rođaku i ocu usvojitelju, Mordehaju:

„Idi, sakupi sve Jevreje koji se nalaze u Susanu i postite za mene, tri dana i tri noći ne jedite i ne pijte. I ja ću postiti sa svojim devojkama, a onda ću otići kod cara, iako to nije po zakonu, pa ako treba da poginem, neka poginem.“ (Estera 4:16)

Ovaj se post tradicionalno pada 13. Adara, dan pred Purim, a to je dan koji je Haman odredio za uništenje Jevrejskog Naroda.

Dok većina postova sadrži element tugovanja, ovaj post, tzom, sadrži radost. On potvrđuje da snaga Izraela nije u njegovoj vojnoj moći, već u JAH-u. Naša pobeda dolazi držanjem oči upretih na JAH-a, krot molitvu i po JAH-ovoj Božanskoj milosti.

„Ne vojnom silom ni snagom, već Mojim Duhom’, kaže JAHVE nad vojskama.“ (Zaharija 4:6)

Iako se Jevrejski Narod jeste oružjem borio protiv svojih neprijatelja, ta pobeda je bila moguća jedino zato što su se hrabri ljudi molili pre nego što su krenuli u akciju.

Ta’anit Ester nije post koji podrazumeva tugu, kao što je obeležavanje uništenja Hrama na Tiša B’Av ili na Jom Kipur kada se kajemo za svoje grehove iz prošle godine, već je to post „uzdizanja i inspiracije“.

Uporedimo ovo sa nalogom u Tori da vojnici trebaju postiti dan pred bitku, čime se priznaje da pobeda ne dolazi od naše snage, već od JAH-a.

„Trebalo je da to budu dani gozbe i veselja u kojima bi slali hranu jedni drugima i delili poklone siromašnima.“ (Estera 9:22)

Knjiga Estere opisuje Purim kao „vreme svetlosti, radosti, veselja i časti“ za Jevrejski Narod. (Estera 8:16)

Jedan nezamenljivi način širenja radosti na Purim je davanje Purim korpi ispunjenih uskusnom hranom porodici i prijateljima, kao i poklona siromašnima.

Purim je vrlo vesela proslava, jedu se izobilni obroci, i čita se Svitak Estere, Megilat Ester.

Dok slušamo priču o Purimu u sinagogi, pravimo buku da nadjačamo omrznuto ime Hamana kada god se spomene tokom čitanja. Sa jednakim uzbuđenjem, radujemo se kada se izgovori ime Mordehaja.

To je podsetnik da je kroz istoriju bilo Hamana koji su pokušavali da istrebe Jevrejsku naciju kao narod, ali nas je u svakom naraštaju JAH čuvao od potpunog uništenja.

Naravno, Brit Hadasha – Novi Savez, ohrabruje vernike da ne piju previše:

„I ne opijajte se vinom, u kome je razuzdanost, nego se ispunjavajte Duhom. Razgovarajte među sobom psalmima, hvalospevima Bogu i duhovnim pesmama. Pevajte i pesmom hvalite Gospoda u svojim srcima.“ (Efescima 5:18-19)

Knjiga Estera, ipak, počinje sa pijenjem odobrenim od strane Persijskog kralja.

“Niko nije bio zakonom prisiljavan da pije, jer je car naredio svim upraviteljima svog dvora da ugađaju svakome prema njegovoj želji.” (Estera 1:8)

U Knjizi Estere, Kralj Persije, Ahasver, kog najverovatnije možemo identifikovati kao Kserksa I koji je vladao tokom 5. veka p.n.e., održava festival pijenja koji traje 180 dana.

Nakon meseci izobilja, slavljenja sa svojom vojskom, činovnicima i stanovnicima Susana, on naređuje svojoj kraljici, Vašti, da se pojavi pred goste kako bi on pokazao njenu lepotu.

Vašti odbija, te je Ahasver odbacuje (po Jevrejskoj tradiciji i pogubljuje), na osnovu saveta sedmorice Persijskih knezova, koji su zabrunuti da bi žene mogle slediti njen primer.

„I neka se odredba koju će car izdati razglasi po celom njegovom carstvu, koje je veoma veliko, pa će sve žene pokazivati poštovanje prema svojim muževima, od najvećeg do najmanjeg.“ (Estera 1:20)

Da bi zamenio kraljicu, kralj naređuje takmičenje u lepoti, u kome su učestvovale najlepše mlade žene njegovog kraljevstva.

Jedna od njih je Jevrejsko siroče Estera, koju je odgajio njen rođak Mordehaj, iz Venjaminovog plemena, „koji je bio izgnan iz Jerusalima zajedno s ljudima i judejskim carem Jehonijom, a koje je odveo vavilonski car Navuhodonosor.“ (Estera 2:6)

Svaka od žena prolazi kroz 12 meseci ulepšavanja i posebne ishrane, pre nego što su izvedene pred kralja.

Estera, koja nije otkrila svoj Jevrejski identitet, mu se najviše dopala.

„Car je zavoleo Esteru više od svih drugih žena, i ona je stekla njegovu naklonost i ljubav više od svih drugih devojaka. Stavio joj je na glavu carski turban i učinio ju je caricom umesto Vašti. Onda je car priredio veliku gozbu za sve svoje knezove i sluge, gozbu u Esterinu čast. U svim pokrajinama proglasio je pomilovanje i delio darove kakvi dolikuju caru.“ (Estera 2:17-18)

Kad je Estera postala kraljica, Mordehaj razotkriva zaveru da se ubije Ahasver, time spasavajući kraljev život.

Ipak, njegova vernost mu nije donela naklonost kraljevog glavnog kneza, Hamana, koji je postavljen nakon ovog događaja.

Mordehaj, koji sedi svaki dan kod kapija palate, odbija da se pokloni Hamanu.

U znak osvete, Haman mu sprema pogubljenje, kao i istrebljenje svih Jevreja u carstvu.

Uz kraljevo odobrenje, on baca žreb, purim, da izabere najbolji datum za masakar. Žreb se pao na 13. Adar.

Čuvši za zaveru, Mordehaj daje uputstva Esteri, preko kraljevog evnuha, da izađe pred kralja i da posreduje za svoj narod.

U svom odgovoru, ona podseća Mordehaja da bi ulazak u kraljeve odaje bez da je kralj pozove verovatno završio njenom smrću.

Mordehaj joj poručuje. „Ne pomišljaj u svojoj duši da će carev dom mimoići ono što će se desiti svim ostalim Judejcima. Jer ako u ovom času budeš ćutala, Judejcima će pomoć i izbavljenje doći s druge strane, a ti i dom tvog oca poginućete. A ko zna nisi li upravo zbog časa kao što je ovaj došla do carskog dostojanstva?” (Estera 4:13-14)

Estera prepoznaje mudrost u rečima svog rođaka i zaziva trodnevni post, govoreći, „onda ću otići kod cara, iako to nije po zakonu, pa ako treba da poginem, neka poginem.“ (Estera 4:16) – drugim rečima, „Nek bude volja JAH-ova.“

Uz mnogo udružene molitve, Estera prilazi kralju i otkriva Hamanov plan dau ništi njen narod.

Shvatajući da bi čak i Estera bila ubijena, Ahasver besi Hamana na isto vešalo koje je Haman napravio za Mordehaja.

Kralj odobrava Jevrejima da se brane protiv zlog proglasa, što rezltira smrću 75,000 neprijatelja na 13. Adar, uz 800 mrtvih u kraljevoj tvrđavi u Susanu 13. i 14. (Estera 9:6, 15-16)

Mnogo je pričano o činjenici da JAH-ovo Ime nije pominjano u Knjizi Estere. Ali JAH je predstavljen u kralju Persije, RUAH ha KODEŠ [Sveti Duh] je predstavljena u Mordehaju koji je odveo Esteru Kralju, a Estera je predstavljala Mladu JAHUŠUA-e [Isusa].

Čak i kada deluje da je JAH „skriven“, ON je i dalje u kontroli. Ništa se ne događa slučajno.

Povežimo ovo naizglednu sakrivenost JAH-a u Esteri sa „a Ja ću tada sakriti lice Svoje...“ (5. Mojsijeva 31:18)

Ova ideja o sakrivenosti u Esteri, računajući i njen sakriven Jevrejski identitet, objašnjava zašto deca i odrasli nose kostime i maske na Purim. Poruka tih maski je da iako JAH možda bude skriven, ON je uvek tu.

Purim nas podseća da u svakom naraštaju ustaje „Haman“ koji nastoji da uništi Izrael.

Da bi pronašli naše Hamane današnjice, ne trebamo gledati dalje od moderne Persije – Irana – u kom vođe otvoreno pozivaju na uništenje Izraela. Takođe, desetine hiljada „osloboditelja“ iz Hezbole i Hamasa okružuju Izrael, spremni da izvrše napad na Izrael.

Bio Haman vrhovni vođa Irana Ajatola Khamenei ili Hitler, koji je izvršio Holokaust, Biblija jasno ističe da su oni koji proklinju Izrael određeni za uništenje, a da će oni koji blagosiljaju Izrael zauvek biti blagosloveni. (1. Mojsijeva 12:3)

Prava poruka Purima je da JAH ne krši SVOJA obećanja SVOM Narodu. Oni će preživeti i napredovati u domovini u koju ih ON vraća u ova poslednja vremena.

Čak i u onome što može delovati kao nasumični događaju, JAH-ovo prisustvo je konstantno i NJEGOVA uloga evidentna.

„JAHVE, tvoj Bog, opet će te odvesti u zemlju koju su zauzeli tvoji očevi i ti ćeš je zauzeti. On će ti činiti dobro i umnožiće te više nego tvoje očeve.“ (5. Mojsijeva 30:5)

Postoje slučajevi kada nas JAH, kao Esteru, poziva da delujemo u NJEGOVO Ime za Jevrejsku Mladu.

Ipak, najčešće ćemo razumeti NJEGOVU volju kroz čitanje Reči JAH-a.

Na primer, u Marku 16:15, JAHUŠUA je rekao SVOJIM Učenicima, „Idite po celom svetu i propovedajte dobru vest svemu stvorenom.“

A u Isaiji 58:10 čitamo: Moraš aktivno pomagati gladnome i hraniti nevoljnika.

Reč JAH-a je i danas živa i aktivna i spremna da se sledi.

„Sada ovako kaže JAHVE, tvoj Stvoritelj, Jakove, i tvoj Tvorac, Izraele: ‘Ne boj se, jer sam te ja otkupio. Pozvao sam te po imenu. Ti si moj.“ (Isaija 43:1)

„Reći ću JAHVE-u: „Ti si utočište moje i tvrđava moja, Bog moj, u kog ću se uzdati.” (Psalam 91:2)